Ovim standardom se utvrđuju najniži zahtevi za šlemove za vatrogasce koji štite gornji deo glave
(vlasište), uglavnom od dejstva udara, proboja i toplote i plamena, tokom gašenja požara u
zgradama i drugim objektima.
Ovaj evropski standard određuje minimalne zahteve za šlemove namenjene gašenju požara na
otvorenom, koji štite gornji deo glave prvenstveno od udara, probijanja, toplote, plamena i
žarećih čestica tokom gašenja požara i srodnih aktivnosti u divljim predelima. Standard
obuhvata zahteve za obeležavanje i informacije koje proizvođač mora obezbediti. Gašenje
požara na otvorenom uključuje direktne i indirektne tehnike napada (poput sečenja drveća). Ovaj
šlem nije namenjen zaštiti u slučaju zarobljavanja vatrom. Pod divljim predelima podrazumevaju
se šume, usevi, plantaže, travnata i žbunasta područja, kao i poljoprivredna zemljišta. Šlemovi
za gašenje požara u zgradama i drugim građevinskim objektima nisu obuhvaćeni ovim
evropskim standardom (videti EN 443). Za zaštitu lica, očiju, ušiju i vrata mogu biti potrebni
dodatni elementi lične zaštitne opreme, koji nisu pokriveni ovim evropskim standardom.
Ovaj evropski standard propisuje minimalne zahteve za tehničke spasilačke šlemove. Ovi
šlemovi su namenjene zaštiti gornjeg dela glave, prvenstveno od mehaničkih opasnosti kao što
su udar i proboj, kao i od plamena, električnih i hemijskih opasnosti prilikom izvođenja tehničkih
spasavanja i srodnih aktivnosti. Tehnička spasavanja obuhvataju rad u okruženjima i uslovima
povezanim sa operativnim scenarijima, kao što su, ali nisu ograničeni na, saobraćajne nesreće i
rad u blizini urušenih objekata, često tokom dužih vremenskih perioda nakon prirodnih katastrofa
(poplava, zemljotres itd.). Standard takođe uključuje zahteve za obeležavanje i informacije koje
proizvođač mora da pruži. Šlemovi namenjeni za gašenje požara u zgradama i drugim
objektima, kao i za gašenje požara na otvorenom prostoru, nisu obuhvaćeni ovim evropskim
standardom – vidi EN 443 i EN 16471. Šlemovi za spasavanje na vodi uz korišćenje plovila
takođe nisu obuhvaćeni ovim evropskim standardom. Za zaštitu lica, očiju, ušiju i vrata mogu biti
potrebni dodatni elementi lične zaštitne opreme, koji nisu obuhvaćeni ovim evropskim
standardom.
Ovaj evropski standard određuje minimalne zahteve za vizire koji su posebno dizajnirani za
upotrebu isključivo sa zaštitnim šlemovima, uključujući, ali ne ograničavajući se na one koje su u
skladu sa EN 443, EN 14052, EN 16471 i EN 16473, u zavisnosti od situacije. Ovi viziri mogu
biti trajno pričvršćeni za šlem ili uklonjivi. Za oblasti primene pogledajte opseg različitih
standarda za šlemove.
Ovi viziri nisu namenjeni za zaštitu od dima i gasova/para.
U ovom dokumentu su opisane tri vrste vizira u dva oblika.
Dva oblika su:
Viziri za sportsku upotrebu, oni sa korektivnim efektom i zaštitne naočare koje se koriste uz
zaštitni šlem nisu obuhvaćeni ovim standardom.
Ovaj standard utvrđuje zahteve za bezbednost i metode ispitivanja za zaštitne šlemove koji se
koriste za planinarenje.
Ovaj evropski standard propisuje zahteve za šlemove namenjeni za kanu i sportovima na divljim
vodama za upotrebu u vodama klase 1 do 4, kako je klasifikovano u Članu 4. Nivoi zaštite
uzimaju u obzir da većina smrtnih slučajeva u kanuu i sportovima na divljim vodama nastaje
usled utapanja nakon potresa mozga, a ne zbog oštećenja mozga.
Ovaj evropski standard nije namenjen za šlemove za ekstremne situacije na divljim vodama,
poput skakanja sa visokih vodopada, jer su zahtevi za apsorpciju udara i površinu glave koju
šlem treba da zaštiti veći nego kod većine sportova na divljim vodama. Standard se primenjuje
na šlemove sa i bez otvora u školjki.
NAPOMENA: Ovaj evropski standard ne propisuje zahteve za performanse vizira, štitnika za
bradu ili lica.
Standard koji definiše performanse i metode ispitivanja za zaštitne šlemove namenjene
korisnicima malih, brzih plovila. Ovaj standard obuhvata zahteve za konstrukciju, apsorpciju
udara, otpornost na penetraciju, čvrstoću i efikasnost sistema za zadržavanje, plovnost, kao i
obeležavanje i informacije o proizvodu. Cilj je da se obezbedi adekvatna zaštita za korisnike u
morskom okruženju.
Šlemove koje ispunjavaju PAS 028:2002 standard koriste organizacije poput Kraljevske
nacionalne spasilačke institucije (RNLI), britanske mornarice, nemačke obalske straže i drugih,
što ukazuje na visok nivo poverenja u ovaj standard za zaštitu u pomorskim operacijama.
Ovim standardom se utvrđuju najmanji zahtevi za bezbednost i metode ispitivanja za kapuljače
koje štite od toplote i vatre, a koje se nose u operacijama gašenja vatre i sličnim aktivnostima.
Ovaj standard se jedino primenjuje u situacijama kada se nose i zaštitna odeća (EN 469),
aparati za disanje (EN 136 i EN 137) i šlemovi (EN 443).
Ovim standardom se utvrđuju materijali i zahtevi za projektovanje zaštitne odeće koja štiti od
elektrostatičke disipacije, uključujući kapuljače i kape, a koja se koristi kao deo celokupnog
sistema uzemljenja, kako bi se izbegla zapaljiva pražnjenja pri čemu najmanja energija paljenja
u eksplozivnoj atmosferi nije manja od 0,016 mJ. U kontekstu ovog standarda celokupan sistem
uzemljenja je onaj gde su osoblje i ostali provodnici uzemljeni pomoću otpornika sa manje od
108 Ω. Zahevi za materijale i dizajn ne moraju uslovno da budu adekvatni i za uzemljenje
dodatne opreme koja se nosi u kontaktu sa odećom, npr. aparati za disanje itd. Ukoliko je
neophodno da dodatna oprema bude uzemljena moguće je da je potrebno ispuniti i drue
zahteve koji nisu predmet ovog standarda. Predmet i područje primene ovog standarda ne
uključuje zaštitne rukavice ili obuću za elektrostatičku disipaciju kada nisu integralni deo odevnih
predmeta. Zahtevi za materijal i dizajn ne moraju uslovno da budu dovoljna zaštita u zapaljivim
atmosferama sa većim sadržajem kiseonika. NAPOMENA Dodatne informacije o zapaljivim
atmosferama sa većim sadržajem kiseonika mogu se naći u CEN/CLC/TR 16832:2015. Ovaj
standard se ne primenjuje za zaštitu od mrežnih napona.
Ovim dokumentom utvrđuje se minimum zahteva za performanse zaštitne odeće dizajnirane za
nošenje tokom aktivnosti gašenja požara. Zahtevi su detaljno navedeni u ovom dokumentu, a
obuhvataju toplotu i plamen, mehanička i hemijska svojstva, udobnost, vidljivost itd. Ovim
dokumentom obuhvaćen je opšti dizajn odeće, minimalni nivoi performansi za materijale,
metode ispitivanja koje se koriste za određivanje ovih nivoa, označavanje i informacije koje
dostavlja proizvođač. Ovim dokumentom je napravljena razlika između aktivnosti vatrogasaca pri
čemu su one podeljenje u dva nivoa performansi na osnovu procene rizika: – nivo 1: utvrđuje se
minimum zahteva za vatrogasnu odeću koja se koristi kada je u pitanju gašenje požara na
otvorenom i aktivnosti u vezi sa tim, uzimajući u obzir okolinu i moguće situacije do kojih može
doći pri navedenim aktivnostima. Nivo 1 nije pogodan za zaštitu kada je u pitanju gašenje
požara ili spasavanje u objektima, osim ukoliko se kombinuje sa nivoom 2 ili drugom
specijalizovanom LZO. – nivo 2: utvrđuje se minimum zahteva za vatrogasnu odeću koja se
koristi prilikom gašenja požara i za spasavanje u objektima. Razlika između odeće nivoa 1 i
nivoa 2 ograničena je na zahteve u vezi sa toplotom i plamenom (X1 ili X2 – toplota i plamen).
Ovi nivoi zaštite mogu da se obezbede korišćenjem jednodelne odeće ili kombinacijom više
delova odeće. Dodatno označavanje obezbeđuje dve klase zaštite za Y (zaštita od prodiranja
vode) i Z (otpornost na vodenu paru). Neophodno je da se ove klase performansi navedu na
oznaci odeće i da se njihovo značenje objasni u uputstvima za upotrebu. Ovim dokumentom nije
obuhvaćena zaštitna odeća za posebne zadatke ili specifične rizične situacije kao što je gašenje
požara u divljini, specijalizovano gašenje požara i/ili aktivnosti koje podrazumevaju napredne
tehnike spasavanja koje uključuju opasne hemikalije, rad sa motornim testerama i spašavanje iz
vode i pomoću užadi. Ovaj dokument ne obuhvata zaštitu glave, ruku i stopala ili specifičnu
zaštitu od drugih opasnosti kao što su hemijske, biološke, radiološke ili električne opasnosti. Ovi
aspekti su obuhvaćeni drugim standardima.
Ovaj standard definiše minimalne zahteve performansi i metode ispitivanja za zaštitne rukavice
vatrogasaca. Ovaj standard se odnosi isključivo na zaštitne rukavice vatrogasaca koje štite ruke
tokom uobičajenih vatrogasnih intervencija, uključujući potragu i spasavanje. Ove rukavice nisu
namenjene za namerno rukovanje tečnim hemikalijama, ali pružaju određeni stepen zaštite od
slučajnog kontakta sa hemikalijama. Zaštitne rukavice za specijalne operacije u okviru
vatrogasne službe nisu obuhvaćene ovim standardom.
Ovaj međunarodni standard definiše metode ispitivanja I minimalne zahteve za zaštitne rukavice
namenjene vatrogascima tokom gašenja požara I srodnih aktivnosti gde postoji rizik od toplote
i/ili 4 tandar. Cilj ovog standarda je da obezbedi minimalne performanse zaštitnih rukavica
dizajniranih za zaštitu od povreda u vatrogasnim operacijama.
Standard obuhvata opšti dizajn rukavica, minimalne nivoe performansi korišćenih materijala I
metode ispitivanja za određivanje tih performansi. Ustanovljena su tri tipa rukavica sa različitim
nivoima performansi:
Ovim Evropskim standardom utvrđuju se minimalni zahtevi i metode ispitivanja za tri tipa obuće
koju koriste vatrogasci za suzbijanje požara , opšte svrhe spasavanja, spasavanja od požara i u
slučajevima opasnosti usled opasnih materijala.
Ovaj Evropski standard ne obuhvata specijalnu opremu za ličnu zaštitu, korišćenu u situacijama
visokog rizika (na primer u uslovima opisanim u ISO 15538).
Ovaj standard utvrđuje zahteve za kontrolisanje i održavanje crevnih vitla i sistema sa crevima,
tako da se obezbedi kontinuitet njihovog rada da bi se omogućila brza hitna intervencija gašenja
požara pre nego što se primene druga efikasnija sredstva. Ovaj standard se primenjuje na
crevna vitla i instalirana creva u svim vrstama zgrada, bez obzira na osnovnu namenu zgrada.
Kako da prodamo licu osnovno sredstvo
